Dragan Marinković Maca „Ne d’o Bog nikome“

Kako izgleda život generacije koja je odrasla u jednom, a danas pokušava funkcionisati u potpuno drugom svetu? Odgovor na to pitanje donosi nova predstava Dragana Marinkovića Mace „Ne d’o Bog nikome“, britka, duhovita i bolno prepoznatljiva priča o savremenom čoveku koji ima sve alate da mu život bude jednostavniji, a nikada mu nije bio komplikovaniji. Jer danas imamo aplikaciju za gotovo sve. Da nas probudi, odvede gde trebamo stići, podseti šta trebamo uraditi, izmeri kako smo spavali i kaže kakvo će biti vreme. A mi smo, nekako, umorniji nego ikad. U svom prepoznatljivom stilu, Maca secira svakodnevicu bez ulepšavanja: brzinu kojom živimo, tehnologiju koja nam je trebala uštedeti vreme, pritisak da sve stignemo i neprestani osećaj da smo negde zakasnili, nešto zaboravili ili još samo nešto moramo završiti. Ali „Ne d’o Bog nikome“ nije priča o tome kako je nekada sve bilo bolje. To je priča o generaciji koja pamti oba sveta. Poslednjoj analognoj generaciji koja se, gotovo neprimetno, našla u vremenu u kojem stalno nešto ažurira, prihvata uslove, čeka da se operater javi i potvrđuje da nije robot dok između svega toga pokušava živeti svoje male živote. I možda upravo zato ova predstava, ispod smeha, nosi nešto mnogo veće od nostalgije. Onaj neobični osećaj kada shvatiš da nisi ni znao da živiš u vremenu koje će ti jednog dana nedostajati. „Ne d’o Bog nikome“ je komedija o nama danas. O svetu koji se promenio neverovatnom brzinom i ljudima koji ga pokušavaju sustići, bez uputstva za upotrebu. Jer život možda nije ispao onako kako je izgledao u reklami za odrastanje. Nije savršen. Nije ni blizu. Ali je naš. A dok mu se još možemo smejati još se držimo. Ne daj se, generacijo.